Kako se igra preferans

• Igra se u troje sa špilom od 32 karte: 7, 8, 9, 10, J, Q, K, A. As je najjači, sedmica najslabija.
• Svaki igrač dobija po deset karata; dve karte idu u talon (kup).
• Cilj nosioca igre je da, u adutskim partijama i sansu, osvoji bar šest od deset stihova. Pratioci brane — svaki mora uzeti bar dva stih.
• U betlu je cilj suprotan: nosilac ne sme uzeti nijedan stih.

Pre partije, igrači izvlače karte. Najmanja karta deli, a redosled sedenja ide suprotno smeru kazaljke — od najmanje ka najvećoj. Igrač s leve strane delioca seče karte; sečenje je opcionalno, ali preporučljivo.

• Deljenje ide s desna na levo, po šemi: 5–5–5, dve u talon, pa još 5–5–5.
• Svako na kraju ima deset karata; dve talon karte čine kup.
• Karte se uvek promešaju temeljno, jer su iz prethodne partije najverovatnije povezane po boji.

• Vrednosti igara: pik 2, karo 3, herc 4, tref 5, betl 6, sans 7.
• Igrač može da kaže „dalje“ — odustaje od licitacije. Ko kaže dalje ne učestvuje dalje u krugu.
• Pobednik licitacije pokazuje talon, uzima ga, vraća dve karte (ne pokazujući ih) i najavljuje igru — od pika do sansa.
• Pobednik može igrati igru na kojoj je stao ili bilo koju jaču.
• Kada svi kažu dalje, krug se ne igra — karte se ponovo mešaju i upisuje se refe.

Tokom licitacije igrači, redom, mogu reći „mogu“ — „mogu tu igru“. To drži licitaciju otvorenom i tera sledećeg da ponudi jaču igru. Kada prvi igrač odustane, pravo na „mogu“ prelazi na drugog.

• „Igra“ se prijavljuje odmah. Igrač ne uzima talon i najavljuje igru 2, 3, 4 ili 5 — ali ne sans ni betl (ti se prijavljuju direktno).
• Igra-betl i igra-sans se prijavljuju čim igrač odluči, bez talona.
• Više igrača može prijaviti igru, ali onaj ko planira igru 2 ne sme prijaviti igru ako je neko već prijavio.
• Igra se vrednuje jedan poen iznad standardne igre: igra-2 broji se kao karo (3), igra-3 kao herc (4), i tako dalje.

Nakon što nosilac najavi igru, druga dva igrača se izjašnjavaju da li prate. U betlu svi automatski prate; u ostalim igrama se izjašnjavaju „dolazim“ ili „ne dolazim“.

• Pratilac može pozvati trećeg igrača („idemo zajedno“) — tada igraju sva trojica. Ako pozvani zajedno s pozivačem ne uhvate bar četiri stiha, pozivač pada.
• Kontra: uveren pratilac može dati kontru, što znači da on i drugi pratilac zajedno moraju uhvatiti pet stihova. Svi bodovi se tad dupliraju.
• Lanac kontri: kontra ×2, rekontra ×4, subkontra ×8, mortkontra ×16. Igrač koji nema kontru kaže „može“.
• Kontra je obavezna na pik. Ako se na pik ne da kontra, pise se refe — ili nosilac prolazi kad refei više nema.

• Refe se upisuje kad svi kažu dalje ili kad kontra nije data na pik.
• Dok nosilac igre ima neodigrane refe-e, svi bodovi se dupliraju. Posle partije odigrane pod refeom, nosilac otpisuje jedan refe.
• Refe se ne upisuje ako je dostignut maksimum, ili ako je bilo koji igrač ispod kape (u minusu).

• Prvi igrač stavlja kartu na sto; drugi po redu odgovara na boju; treći, ako igra, isto. Najjača karta odnosi stih.
• U adutskim igrama, ko ne može odgovoriti na boju mora igrati aduta. Adut je uvek jači. Ko nema ni boju ni aduta, igra bilo koju kartu.
• U sansu i betlu, ko ne može odgovoriti na boju igra bilo koju kartu.
• Pobednik stiha vodi sledeći. Stihovi 2–10 igraju se isto kao prvi.

• Bule: prolaz = −Igra×2, pad = +Igra×2 (pik 2, karo 3, herc 4, tref 5, betl 6, sans 7).
• Igre bez talona vrede poen više: igra-pik 3, igra-karo 4, igra-herc 5, igra-tref 6, igra-betl 7, igra-sans 8.
• Supe (osim betla) = broj stihova × Igra × 2. Kod kontri se bodovi množe sa 2, 4, 8 ili 16.
• Kada je zbir bula svih igrača 0, partija je završena. Ispod nule je dobar, iznad nule loš rezultat.

Pre partije igrači se mogu dogovoriti o dodatnim pravilima koja važe samo tu partiju.

• Ko stane na licitaciji 2–5 mora imati bar tri aduta — ili bar tri aduta čija je najjača dama, kralj ili as.
• Sans bez kontre: prvi igrač, ako je pozvan, kreće iz trefa. Sans sa kontrom: prvi igrač kreće iz pika, ili iz boje do koje je kontraš licitirao.
• Očigledne greške se kažnjavaju: ako je pratilac pao zbog očigledne greške drugog pratioca, pada onaj ko je grešku napravio.