Kako se igra preferans

• Igra se u troje sa špilom od 32 karte: 7, 8, 9, 10, J, Q, K, A. As je najjači, sedmica najslabija.
• Svaki igrač dobija po deset karata; dve karte idu u talon (kup).
• Cilj nosioca igre je da, u adutskim partijama i sansu, osvoji bar šest od deset stihova. Pratioci brane — svaki mora uzeti bar dva stih.
• U betlu je cilj suprotan: nosilac ne sme uzeti nijedan stih.

Karte deli server, potpuno random. Pred svaku podelu meša se ceo špil od 32 karte iznova, pa raspored iz prethodne podele ne znači ništa za sledeću.

• Svako dobija po deset karata, na talonu ostaju dve.
• Delilac se menja u krug, na svaku podelu.
• Nema izvlačenja za mesta ni sečenja špila; sedaš tamo gde si se pridružio stolu.

• Vrednosti igara: pik 2, karo 3, herc 4, tref 5, betl 6, sans 7.
• Igrač može da kaže „dalje“ — odustaje od licitacije. Ko kaže dalje ne učestvuje dalje u krugu.
• Pobednik licitacije pokazuje talon, uzima ga, vraća dve karte (ne pokazujući ih) i najavljuje igru — od pika do sansa.
• Pobednik može igrati igru na kojoj je stao ili bilo koju jaču.
• Kada svi kažu dalje, krug se ne igra — karte se ponovo mešaju i upisuje se refe.

Tokom licitacije igrači, redom, mogu reći „mogu“ — „mogu tu igru“. To drži licitaciju otvorenom i tera sledećeg da ponudi jaču igru. Kada prvi igrač odustane, pravo na „mogu“ prelazi na drugog.

• „Igra“ se prijavljuje odmah. Igrač ne uzima talon i najavljuje igru 2, 3, 4 ili 5 — ali ne sans ni betl (ti se prijavljuju direktno).
• Igra-betl i igra-sans se prijavljuju čim igrač odluči, bez talona.
• Više igrača može prijaviti igru, ali onaj ko planira igru 2 ne sme prijaviti igru ako je neko već prijavio.
• Igra se vrednuje jedan poen iznad standardne igre: igra-2 broji se kao karo (3), igra-3 kao herc (4), i tako dalje.

Nakon što nosilac najavi igru, druga dva igrača se izjašnjavaju da li prate. U betlu svi automatski prate; u ostalim igrama se izjašnjavaju „dolazim“ ili „ne dolazim“.

• Pratilac može pozvati trećeg igrača („idemo zajedno“) — tada igraju sva trojica. Ako pozvani zajedno s pozivačem ne uhvate bar četiri stiha, pozivač pada.
• Kontra: uveren pratilac može dati kontru, što znači da on i drugi pratilac zajedno moraju uhvatiti pet stihova. Svi bodovi se tad dupliraju.
• Lanac kontri: kontra ×2, rekontra ×4, subkontra ×8, mortkontra ×16. Igrač koji nema kontru kaže „može“.
• Kontra je obavezna na pik. Ako se na pik ne da kontra, pise se refe — ili nosilac prolazi kad refei više nema.

• Refe se upisuje kad svi kažu dalje ili kad kontra nije data na pik.
• Dok nosilac igre ima neodigrane refe-e, svi bodovi se dupliraju. Posle partije odigrane pod refeom, nosilac otpisuje jedan refe.
• Refe se ne upisuje ako je dostignut maksimum, ili ako je bilo koji igrač ispod kape (u minusu).

• Prvi igrač stavlja kartu na sto; drugi po redu odgovara na boju; treći, ako igra, isto. Najjača karta odnosi stih.
• U adutskim igrama, ko ne može odgovoriti na boju mora igrati aduta. Adut je uvek jači. Ko nema ni boju ni aduta, igra bilo koju kartu.
• U sansu i betlu, ko ne može odgovoriti na boju igra bilo koju kartu.
• Pobednik stiha vodi sledeći. Stihovi 2–10 igraju se isto kao prvi.

• Bule: prolaz = −Igra×2, pad = +Igra×2 (pik 2, karo 3, herc 4, tref 5, betl 6, sans 7).
• Igre bez talona vrede poen više: igra-pik 3, igra-karo 4, igra-herc 5, igra-tref 6, igra-betl 7, igra-sans 8.
• Supe (osim betla) = broj stihova × Igra × 2. Kod kontri se bodovi množe sa 2, 4, 8 ili 16.
• Kada je zbir bula svih igrača 0, partija je završena. Ispod nule je dobar, iznad nule loš rezultat.

Pre partije igrači se mogu dogovoriti o dodatnim pravilima koja važe samo tu partiju.

• Ko stane na licitaciji 2–5 mora imati bar tri aduta — ili bar tri aduta čija je najjača dama, kralj ili as.
• Sans bez kontre: prvi igrač, ako je pozvan, kreće iz trefa. Sans sa kontrom: prvi igrač kreće iz pika, ili iz boje do koje je kontraš licitirao.
• Očigledne greške se kažnjavaju: ako je pratilac pao zbog očigledne greške drugog pratioca, pada onaj ko je grešku napravio.